Слободан Милошевић је лик који није имао визију и који је у почетку покушао да Југославију учини интегралном земљом Срба, а онда се претворио у директора банке и предузећа. Ђинђић је пребрзо хтео да имплементира пакет добрих идеја, али, нажалост, кад је дошао на власт, отворио је широм пут страним обавештајним службама и тиме скратио свој живот. Војислав Коштуница је човек који својом спорошћу и скромношћу и законитостима открио да је Србија сувише турбулентно подручје на којем његова политика у тренутку када је одлазио са сцене није била примењива. Чак мислим да је све то чинио знајући шта следи. Борис Тадић је човек чија лака рука и елеганција којом покушава да помири чињеницу да је Србија исток на западу и запад на истоку ствара од ње подручје на којем није извесно шта ће се десити у будућности.